Loading...
DruštvoNovi Život

Čovek – Društveno biće

Nastavak teksta: „Čovek – Fizičko biće

Kako gore, tako i dole – kako dole, tako i gore!

Složićemo se da su višećelijski organizmi, mnogo napredniji od jednoćelijskih, da su biljke i životinje napredniji od virusa, bakterija i gljivica. A čak su i neki jednoćelijski organizmi shvatili da mnogo bolje napreduju ako se udruže i deluju sinhronizovano, kada imaju neki zajednički cilj.

Šta je onda čovek izolovan od sveta – virus, bakterija ili gljivica.  Nije čak ni to, jednoćelijski mikroorganizmi razmnožavaju se prostom deobom, on ni to ne može, dakle on je ništa, zombi, tumor, organizam osuđen na izumiranje.

Da bi se rodilo novo biće – čovek, moraju najpre da se spoje dve suprotnosti, da se rodi LJUBAV! Iz te ljubavi rađa se dete, mali čovek kojeg te dve suprotnosti zajedno odgajaju dok ne postane čovek. Stvorena je PORODICA, osnovni oblik udruživanja. Do god postoji ljubav, ta porodica raste i razvija se. Ona ima prošlost, sadašnjost i budućnost.

Prošlost su naši roditelji, njihovi roditelji, … naši koreni. Sadašnjost to smo Mi, sve što mislimo, radimo i stvaramo. A naša budućnost to su naša deca. Onako kao se mi odnosimo prema našoj „prošlosti“, takav ćemo imati tretman od naše „budućnosti“. Ako ne poštujemo prošlost, onda nemamo ni budućnost, a čak i ako je imamo biće upravo onakva kakav je naš odnos prema prošlosti. Prošlost u sebi čuva mudrost, a budućnost u sebi nosi nadu.

Kada nestane ljubavi, taj organizam (čovek, porodica, pleme, država) postaje bolestan. Još neko vreme može opstati na nekom zajedničkom interesu, ali njegova funkcionalnost rapidno opada i njegova smrt je neminovna.

Može li jedna porodica da opstane samostalna ako ima LJUBAV?

Teško, jer kada deca nastala iz te ljubavi porastu i oni imaju potrebu da stvore svoje porodice. Praksa je pokazala da su deca nastala mešanjem u okviru jedne krvne loze do tri kolena u nazad, većinom su na neki način degenerisana. Dakle to potomstvo više nije zdravo, nema budućnost.

Potrebno je znači udružiti što više porodica, da bi se povećao izbor. Na taj način se obezbeđuje zdravo potomstvo, a i veći broj porodica, može ako ima zajednički cilj, da lakše obezbedi prosperitet svakoj pojedinačnoj porodici, pa samim tim i svakom pojedinačnom članu te porodice.

Stvaraju se plemena, sela, gradovi, države, zajednice udružene oko nekog zajedničkog cilja. Organizam raste i razvija se.

Da bi jedna zajednica mogla da opstane mora da postoji Ljubav i onda sve funkcioniše. Jer kada postoji ljubav (Svest, Sloboda, Saosećanje i Stvaralaštvo) onda ništa više nije potrebno. Čovek ima Svest – mudrost i znanje kao i Slobodu da čini što mu je volja, ali pošto ima Svest on zna da sam ne može da opstane, pa razvija Saosećanje za potrebe ostalih članova zajednice jer ne živi sam.

Njegova Svest, Sloboda i Saosećanje onda podstiču Stvaralaštvo. Podstiču ga da na osnovu svog znanja, mudrosti i umeća napravi nešto za tu zajednicu najbolje što može i time doprinese njenom razvoju.

Na isti način na koji se ćelije u našem organizmu organizuju, udružuju i stvaraju nas ljude, na isti takav način pokušavamo i mi sami da se organizujemo međusobno. 

Sve to funkcioniše savršeno dok postoji LJUBAV. Da bi više ljudi lakše funkcionisalo kada grade neki zajednički projekat, utvrđuju se pravila koja akteri moraju da slede da bi projekat dobro funkcionisao i sve to savršeno funkcioniše dok postoji LJUBAV (Svest, Sloboda, Saosećanje, Stvaralaštvo). Pravila kao pravila nikada nisu savršena i ona moraju u toku rada da se dorađuju, menjaju, unapređuju da bi u vremenu sve savršeno funkcionisalo.

Do god na nivou porodice postoji ljubav, to znači da postoji i saosećanje ta moćna ali tanana nit koja nas drži na okupu sve je besprekorno, zato što Ljubav porazumeva i Svest za neophodnost iskakanja izvan društveno uobičajenog.

Problemi počinju kada počne da bledi ljubav, jer onda se gubi saosećajnost i razumevanje i počinje tortura jačega. Donose se zakoni, uredbe, kazne, … Ukida se Sloboda, a nerazumevanje, proglašava za „Svest“. Taj organizam – društvo – država, još neko vreme prividno će da se razvija, ali je neminovno osuđeno na propast.

Nastavi će se …

Podeli
Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *