Loading...
Zavisnosti

Zavisnost ili strah od Slobode (I)

Prođe već mesec dana, a ja nikako da započnem ovu temu! Nekako mi se ne da. Da li zato što sam i sam zavisnik ili … !? Biće da je to! Pušač sam već dobrih 40 godina. A ako se tu ubraja i pasivno pušenje, onda zapravo pušim celoga života.

Više se i ne sećam prve cigarete, ali se sećam prve pakle koju sam kupio – crvena Niška Drina bez filtera. Nju sem mene nije niko pušio, pogotovo među vršnjacima. Morao sam nekako da se razlikujem. Posle nje neko vreme sam pušio Camel bez filtera, koji mi je ujak donosio iz inostranstva, a onda su došli FreeShop-ovi i Samson. Na motanje duvana sam prešao da bih smanjio pušenje, jer sam znao da popušim i po 3 pakle. Motanjem sam pušenje smanjio na 15 do 25 cigareta dnevno, što je bio veliki napredak.

Sledeći korak u cilju smanjenja pušenja bila je lula, zato što se ona više pućka. Imao sam kolekciju od tridesetak lula, koje sam jednog dana zaboravio na šporetu i sve skuvao. Tako sam se vratio na cigarete, a i mojoj supruzi je počeo da smeta slatkasti miris lule.

Kako su sankcije bile već uveliko tu, vratio sam se na motanje duvana, ali domaćeg kojeg sam kupovao na Zelenom vencu. Od tada pa do danas motam duvan. Pre par godina uveo filter i muštiklu sa aktivnim filterom da pokupi čestice sintetičkog filtera.  

Da li mi smeta? Smeta mi i te kako! Otežano dišem, nemam kondiciju, smrdim na duvan, cela kuća smrdi na duvan, trošak je, ne samo za cigarete, nego i za vitamine koje koristim da smanjim štetu od duvana, veći račun za struju (grejem se na struju) a stalno luftiram, ne volim da sam u zadimljenom …

A zašto onda još uvek pušim?

Volim!?!?!!?!?  Da li ja to stvarno volim ili sam sebe zavaravam?

Krajem oktobra 2007. godine pročitavši knjigu Allen Carr-a „Lako je prestati pušiti“ zaista sam i prestao da pušim. Kroz par dana sam počeo da osećam nove mirise i ukuse. Čula mirisa i ukusa su krenula da se vraćaju pa sam svakodnevno uživao u neverovatnom bogatstvu koje sam tolike godine propuštao. Najednom sam dobio i mnogo slobodnog vremena koje sam očigledno popunjavao cigaretom. Za nekoga ko je patio od hroničnog nedostatka vremena, to je bio pozitivan šok. Nije mi bio nikakav problem da sedim u društvu pušača, jer sam prestao da pušim zato što mi se to svidelo. Nisu mi bili problem ni kafa, ni cigareta posle ručka. Bilo mi je lepo da budem nepušač.

Jedini problem koji se pojavio je bio jedan od ustaljenih rituala, a kojeg nisam uopšte vezivao za cigaretu. Voleo sam da ujutro kada se otvori „Savana“ – splav na Dunavu, sedim sam dok još nema nikoga, pijem svoj jutarnji kapućino sa Pelinkovcem i uživam u pogledu na Dunav.

Bez cigarete sam se prvi put u životu osetio usamljenim. Koliko god da ovo izgleda glupavo, ali izgleda da je ta cigareta meni bila društvo. Probao sam još nekoliko puta, ali je osećaj da ja tu više ne pripadam bio je sve jači, falio mi je neko da mi pravi društvo!?!?

Ubrzo sam prestao da izlazim sam u kafiće, a to sam baš voleo. U to vreme sam se bavio natalnom i karmičkom astrologijom i astro psihologijom, tako da sam imao stvarno mnogo klijenata u toku dana, kao na traci. U to vreme, od onih koji su dolazili kod mene, svi su pušili. Možda 1 od 100 da je bio nepušač. Napolju hladno, a njima smeta što ja stalno luftiram, pa sam vremenom prestao, jer izgubim nit – ostvarenu vezu sa klijentom.

Posle dva meseca, negde pred novu godinu, kada sam ispratio poslednjeg klijenta, završio sam sa glavom iznad WC šolje. Imao sam mučninu od duvana, identičnu onoj koju sam imao kada sam kao klinac prepušio, pokušavajući na taj način da se zagrejem.

Tada sam shvatio da ja u stvari i nisam prestajao da pušim već sam aktivno pušenje zamenio pasivnim. Tako sam ponovo odlučio da počnem da pušim, s’ tim da ću ih ponovo ostaviti kada ne budem imao toliko klijenata.

Već duže vreme nemam više toliko klijenata jer sam se povukao na periferiju grada da napišem knjigu, a i oni koji ipak dolaze kod mene su uglavnom nepušači. A ja još uvek pušim!?

Ako su sve ono do sada bili izgovori, koji mi je sada izgovor!?

Nego ček, ček, čekaj!                                              

Mislio sam ovde da završim članak pa da nastavim u sledećem. Ali ima jedna veoma bitna stvar koja me zapravo muči. Toliko toga sam naučio, toliko toga proživeo, toliko toga u sebi promenio da zaista ne znam šta je to što bi me danas moglo iznenaditi, ali ostala je još jedna jedina stvar, ljudska crta koju ne podnosim a to je licemerje.

Za to sam sebi dao logično objašnjenje, čovek koji jedno misli, drugo radi a treće propagira je licemer, a to je karakterna crta podlih ljudi i to mogu da razumem ali ne mogu da prihvatim.

A šta sam to ja kada drugima pričam o Svesti i Slobodi, a živim u nikotinskom ropstvu, opravdavajući sebe time da ja mogu da ih ostavim kad god poželim, jer sam to jednom već dokazao, pa onda sednem i zapalim cigaru od koje se vrlo brzo zakašljem, ne prija mi. Da li sam licemer ili obična budala? Nešto tu ne štima?

Mislim da ću sada da potražim knjigu Allen-a Carr-a. Jeste da ja to sve „znam“, ali nije s’ gorega pročitati još jednom.

Nastaviće se …

Podeli
3 comments
  1. Slavka

    Odlican tekst Janko
    Posteno naposan.
    I ja sam pusila 20godina, uzivala u svakoj cigareti, u tabakerama, upaljacima, mustiklama…sve vrhunsko. Koleginica , koja kaslje od cigareta, me je nagovarala da zajedno prestanemo sa pusenjem, ja NECU, volim taj ritual. Ona prestaje, pa opet propusi….i td
    Kad sam dobila astmu, pre 25 godina, istog casa sam zaboravila na cigarete, rituale. I nikad mi se vise nije javila zelja.
    Moja koleginica jos uvek “prestaje” da pusi.
    Gde je kvaka? Kod mene je bolest bila motiv. A mnogi asmaticari puse….
    Ja pusace sad gledam kao ljude koji se grcevito drze za cigarete jer nisu u zivotu sebi stvorili (ili nisu znali, imali hrabrosti ili zelje, motiva, maste) nista tako vazno i cvsto ili jace od te j**ene cigarete. Surovo od mene?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *